IRAKLION – Krit, Grčka                                                                                                                      reporter: DRAGAN GULIĆ

  

Jedan od najlepših arheoloških muzeja na svetu nalazi se u Iraklionu, najvećem gradu na grčkom ostrvu Krit. Ovaj Arheološki muzej svedok je jedne od najčudesnijih civilizacija koja je svetu podarila veličanstvena umetnička dela i priče i legende koje su čitavu istoriju učinile mitskom.

Minojska umetnost bila je veoma dekorativna i po svemu izloženom u „lavirintu“ Arehološkog muzeja u Iraklionu, nju karakteriše snažno oseaćnje za život i ljubav prema prirodi i lepoti.

Svi prizori i likovi viđeni na umetničkim i ostalim predmetima i eksponatima dokaz su da su Minojci slavili život i veličali bujanje života. Figure su obojene, najčešće sa krupnim očima, a ženski likovi obučeni u karakteristične kupaste suknje. Šetnja odajama muzeja svojevrsno je uživanje u brojnim predmetima koji su bogati neverovatnim detaljima i prosto zapanjuje da je njihova starost čak oko 4000 godina. Ponegde, dobri poznavaoci nekih drugih starih civilizacija mogu primetiti paralele sa recimo Egipćanima, sa kojim su Krićani bili u bliskom kontaktu i trgovačkim vezama tokom trećeg milenijuma pre nove ere. Istoričari su utvrdili da su Minojci upravo pod njihovim uticajima oko 2000.godine p.n.e. razvili svoje pismo i tzv.gradsku kulturu.

Svaki posetilac muzeja opčinjen je činjenicom da su brojni izloženi eksponati pronađeni u Minosovoj palati i da su savršeno očuvani ili rekonstruisani. U muzeju se nalazi i maketa nekadašnjeg Knososa oja je predmet obožavanja studenata arhitekture koji se dive njenom „zamršenom planu“ iako deluje sasvim svedeno u kombinaciji pravougaonih oblika. I ne čudi da se zaista veruje da je složenost palate u Knososu podtsakla tvrdnju da je upravo ona taj čuveni „lavirint opisan kao mesto življenja legendarnog Minotaura“.

Na samom početku obilaska grandioznog muzeja u Iraklionu bili smo oduševljeni veličinom odaja i brojem eksponata, a među prvima koje osvoje svojom lepotom jesu predmeti od keramike, veličanstveno oslikani pre mnogo, mnogo vekova.

Razvoj vaznog slikarstva vezuje se za ranu minojsku epohu, a rheolozi su upravo na Kritu pronašli dokaze da je ovde osmišljeno lončarsko vrtlo koje je pomoglo oblikovanju različlitih oblika vaza i predmeta od keramike. Bojena dekoracija se nanosila u više nijansi i sa mnogo veštine. U vitrinama muzeja izložene su čuvene dve vrste kritskih vaza – kamares i vaze palate. Mnoge od njih pronađene su u pećini nedaleko od Festosa, drugog po veličini i značaju lokaliteta na Kritu, odmah posle Knososa.

Ovaj muzej gde se svako može s pažnjom diviti brojnim detaljima oslikanim i urezanim na keramičkim predmetima – od cveća, figura životinja i ljudi, raznih stilizovanih ornamenata i neverovatne činjenice da nigde nema ni naznaka o nekom ratničkom motivu. Ukoliko ste ikada maštali o civilizaciji gde se živelo u ljubavi, miroljubivo, bogato i srećno, onda je Arheološki muzej u Iraklionu mesto gde se vide dokazi da je takav svet nekada davno zaista postojao.

Minojci, nekada prvenstveno trgovci i moreplovci, ostavili su iza sebe fantastične primere slikarstva. Od svih vidova umetnosti izložene u muzeju, najznačajnije je zidno slikarstvo, sa primerima veličanstveno lepih fresaka. Veliki broj ovih slika prikazuju scene iz prirode koje pokazuju životinje ili ptice, koje predstavljaju razne božanske sile ili morske životinje. Najčešće je prisutan za Minojce karakterističan i ritmičan talasasti pokret, dok su svi oblici lišeni „težine“ a tela izgledaju vitka.

U kritskom zidnom slikarstvu freske deluju kao „slobodne u prostoru“, na njima su površine pejzaža široke i velike, i svugde je prisutna prietna vedrina i harmonija. Ulazak u veliku salu sa freskma jeste definitivno jedan od „must see“ momenata jer posetioce očarava kolosalnim zidnim slikama koje su proslavile palatu u Knososu.

Sve što je u kasnijim godinama postignuto u načinu slikanja fresaka nema nikakve podudarnosti sa tehnikama koje su koristili Minojci, a teme kojim su se posvećivali bile su sakralne, profane, ritualne i najčešće dekorativne.

Jedna od najčuvenijih, ali i najlepših fresaka je „Dame u plavom“, inače otkrivena u takozvanom ženskom delu palate u Knososu. Na fresci su prikazana tri ženska lika u trenutku zabave. Po njihovom izgledu, garderobi, nakitu, istoričari umetnosti i arheolozi pretpostavili su da su dame predstavnice aristokratije. Obučene u široke zvonaste suknje, stegnute u struku, sa obnaženim grudima. Ovi, ali i svi ostali likovi žena na minojskim freskama prikazani su u punom sjaju lepote i tog neodoljivog đarma koji zrači sa fresaka.

Možda najizuzetnija freska pronađena u Knososu jeste „Princ među ljiljanima“. Ispred nje je uvek gužva, a vodiči ili kustosi sa strađću opisuju istoriju Knososa kroz prikaz minojskog princa u veoma čudesnom pološaju. U današnjem Knososu freska je rekonstruisana onako kako je nekada izgledala. Ovo je ostao redak pronađeni primer na kojem figura znatno prevazilazi tada normalnu prosečnu visinu čoveka. Ovaj princ visok je čak 2,2 metra, često je mesto nastanka zabavnih fotografija turista koji oponašaju njegovu „ponosni pozu“. Ljubitelji fresko-slikarstva ovu sliku vole jer je naslikana u tzv.oštrom profilu ali tako da nas oko princa posmatra „an fas“.

Vrlo izuzetna jeste i freska sa delfinima koji plivaju u jatu malih riba, a na kojoj je vidljiv prikaz morskog dna. Sliku nazivaju „Život mora“, a delfini i ribe jesu omiljeni motiv minojskog slikarstva. Ova freska pronađena je na zid Minosove palate u Knososu. Pažljivom promatraču slika u velikoj sali muzeja ne mogu promaći iti drugi prikazi čudesne priode, pa čak i oni na kojima su naslikani majmuni, koji nikada nisu živeli na području ostrva Krit.

Jednim od najvećih dostignuća u kritskom slikarstvu smatra se profil devojke koji je nazvan „Mala Parižanka“. Ostaci ove freske otkrivenu su u zapadnom delu palate, a njen očuvani deo je tek o,25 metra visok. Na plavoj osnovi lik devojke je naslikan belom bojom, a odeća deluje kao da je od prozirne tkanine. Njene oči su krupne, bademaste, predstavljene „an fas“, usne su joj jarko crvene, a kosa duga sa uvojcima koji padaju na čelo, vrat i ramena. zabavno je posmatrati posetioce koji nekako zaljubljeno posmatraju ovu malu fresku i možda razmišljaju o milenijumima koji nas dele od doba kada je naslikana njena lepota.

„Toreador“ je freska koja predstavlja akrobatu sa bikom, prikaz obredne igre u kojoj karobata preskače preko leđa bika. Na njoj je bik velik, impresionira snagom i silom i totalno neusklađen sa vitkim telom akrobate. Brojne predstave bika uvek su bile i ostaće možda najupečatljiviji slikarski prikazi u Arheološkom muzeju u Iraklionu.

Skulptura u minojskoj umetnosti bila je vrlo zastupljena ali uvek u malim razmerama. Skulpture su male, trodimenzionalne i čudesno lepe. Zanimljivo je u muzeju posmatrati te davne eksperimente Minojaca u izradi skulptura od razlilitih materijala – mermera, kamena, pečene zemlje, slonovače, sa ornamentima od zlata, u bronzu, zlatu pa čak i od jelenskih rogova.

Zmijske boginje su možda najpoznatije male kritske skulpture a nastale su oko 1600.godine p.n.e. Ženska figura je uzanog struka, bujnih obnaženih grudii širokih kukova. Simbol je ženstvenosti, a u ritualnoj igri sa zmijama koje su simbol muške plodnosti. Ove skulpture su postale poznate zbog paradoksa – na Kritu nema zmija otrovnica, a gotovo da nema ni bilo kojih drugih zmija. Naziv skulpture je i „Gorgona“.

Tekst nastao u saradnjii sa: www.incrediblecrete.gr, Municipalities of the Region of Crete, ENCORE AE Thessaloniki

Zahvalnost / Special tnx to: Eleni Chanoglou & Areti Stasinou

Tekst: Dragan Gulić, Photo: Dragan Gulić, Columbo Archive, Crete Travel Office.

Copyright ©2015. Dobro jutro Columbo – Sva prava zadržana