FARMA MORIĆ – Selo Tići, poluostrvo Luštica, Crna Gora

Na najlepšem delu poluostrva Luštica nalazi se selo Tići u kojem žive složne porodice koje vekovima čuvaju tradiciju najlepših ukusa iz davnina. Morić familija generacijama proizvodi maslinovo ulje, ali su danas i prvi licencirani proizvođači organskog ekstra devičanskog maslinovog ulja, čiji su maslinjaci, ukusi lokalnih delikatesa i topla duša obavijena u reč dobrodošlice, postali nova turistička atrakcija Crne Gore.

Porodično imanje Morića nalazi se na Luštici, koja je simbol pomoraca i čuvenih legendi, i obuhvata maslinjak sa oko 900 stabala kog organizovano posećuju domaći i strani turisti, posebno orni da upoznaju kako se nekada, a kako danas proizvodi organsko ulje, a naročito domaći specijaliteti kao što je neverovatno ukusan sir iz ulja. Obilazak savremenog, ali i starog mlina, jesu deo ture kada uživaoci idiličnih ruralnih ambijenata upoznaju i hladovinu stare konobe na čijoj trpezi caruju proizvoidi Morića. Osobenost ove turističke edukativne ture jeste degustacija ulja, nalik onoj kada se degustira vino, ali prava jedinstvenost koja se retko gde u svetu može doživeti. Magazin COLUMBO posetio je selo Tići, koje pripada opštini Herceg Novog, u želji da lično otkrijemo priču koja je nedaleko udaljena od kupača na plažama Boke, a po svedočenjima brojnih turista, greje više nego bilo koje podnevno sunce na Jadranu.

Masline su na ovim predelima oduvek nazivane „hraniteljkama“ i bile su simbol mira, ali i sveto drvo kome ni vekovi prepuni burne istorije nisu mogli ništa. Nama su zvuci zrikavca i čist vazduh Luštice nagovestili, a potom i otkrili prizor na stari maslinjak porodice Morić, nedaleko udaljen od najbližih kuća sela Tići. Na kapiji maslinjaka svu radost donosi par magarica, nekada glavnih „aktera“ proizvodnje maslinovog ulja, dok domaćini svakog gosta u čast dobrodošlice počaste čuvenom lokalnom rakijom maginjom, uštipcima i medom. U hladovini maslina, od kojih su neke starije od tri veka, oseća se duh tradicije koju neguju meštani, a naročito osma po redu generacija porodice Morić – Nedeljko sa svoja tri sina, koji neguju sećanje na slavne dane razvoja maslinarstva na ovom delu Jadranske obale. Danas su Morići trenutno prvi i jedini sertifikovani proizvođači organskog maslinovog ulja u čitavoj Crnoj Gori.

U maslinjacima su najdominantnija najstarija stabla maslina, ali lepoti ambijenta doprinose i brojna nova stabla, dok u zavisnosti od doba godine turisti koji posete Tiće mogu uživati i u čarima plodova ovog drveća. Berba maslina počinje oktobra svake godine i traje do kraja decembra, ili do početka januara, a u Tićima svaka berba je i svetkovina rada i vekovnog truda da se spokojno živi na najlepšim obromcima Luštice.

Godišnja količina proizvedenog maslinovog ulja varira od godine do godine, ali sve zavisi od roda masline, dok je tehnologija samo deo u lancu proizvodnje. U nameri da poštuju sve uslove za proizvodnju organskog ulja, Morići godišnje proizvedu do 2500 boca „tečnog zlata“, kako su ga u davnim vremenima opisivali narodi antičkog sveta. Nešto manje od polovine maslinjaka Morića krase mlada stabla, kojima je ipak potrebno pet do šest godina da dostignu veličinu i počnu da rađaju plodove koji će povećati prinos i ukupnu proizvodnju ulja.

Spokoj krajolika Tića, po kazivanju naših domaćina, izaziva oduševljenje turista, a naročito su opčinjeni međama koje su, zajedno sa crvenom zemljom, osobenost Luštice. Okruženi brojnim vinogradima, omiljenim po grožđu koje, između ostalog, daruje i sortu vina Vranac, rašireni su stogodišnji maslinjaci, koji su deo nasleđa Starih Grka dugog više od 2500 godina, dok su prvu vinovu lozu na Luštici, kao i na drugim delovima Jadranske obale, zasadili nekoliko vekova kasnije Stari Rimljani. Vekovima se ovde proizvode sir i maslinovo ulje, a naročito sir iz maslinovog ulja za čiji ukus ni najbolji poznavaoci gastronomije ne mogu da pronađu adekvatne reči hvalospeva. Luštica je bila poznata i po proizvodnji rogača, kreča, gajila se stoka, ribari su bili vredni, dok je danas većina starih proizvodnja srećom očuvana.

„Danas smo ponosni što turistima i organizovanim grupama, osim domaćih proizvoda, a pre svih maslinovog ulja, možemo ponuditi i neke nove sadržaje, kao što je avanturitička vožnja bagi vozilima po okolnim predelima Luštice“, govori za COLUMBO dr.Ilija Morić i nastavlja citirajući izreku predaka, „ali i brojne druge aktivnosti koje organizujemo svi mi koji smo na Luštici pronašli sebe“.

Porodica Morić više od 5 godina razvija novi vid ruralnog turizma na Luštici i jedni su od pionira takozvanog agro-turizma u Crnoj Gori. Često pristajanje velikih brodove kruzera u Kotorsku luku, dovelo je i Tićima prve goste takozvanih „maslinarskih tura“. Danas se osim njih, posetama pridužuju i gosti najeminentnijih crnogorskih hotela koji organizovano dolaze i uživaju u poseti farmi Morića i degustaciji čarobnih ukusa iz davnina.

Maslinovo ulje oduvek je bilo i lek i hrana. Koristilo se za negu tela i kose, ali i kao pomoć u osvetljavanju kandilima, dok su pomorci Luštice često uljem prskali površinu mora ne bi li se isto razbistrilo. Svaka kuća u Tićima podizana je okićena maslinovim grančicama, koje su iste ponovo krasile kada su se slavile veridbe i venčanja. Običaj je nalagao da svaki mladić koji ima nameru da se oženi, mora zasaditi bar jedno stablo masline. I danas meštani Luštice ne seku masline, jer se „hraniteljka“ ne sme poseći – nikada.

U mnogim starim kućama Tića očuvani su tradicionalni mlinovi za masline, a porodica Morić nije želela da prekine tradiciju, te je Nedeljko sa vrednom ženom Zoricom i svoja tri sina Petrom, Jovanom i Ilijom, staru konobu sa tradicionalnim kamenim mlinom preuredio u mesto susreta s brojnim turistima. Mlin koji je sačinjen od luštičke stene i delova čuvenih lađa pomoraca s Luštice, danas je vredna atrakcija na kojoj se još uvek pravi maslinovo ulje. Ipak, ono što dokazuje vrednost novog modernog doba jeste novi moderan mlin i prilika da se turisti na njemu nauče sve o ovom nektaru koji vekovima znači život. Danas Reporter magazina COLUMBO Dragan Gulić u domu porodice Morić i u društvu najboljeg prijatelja.hladno ceđeno ulje tokom dana berbe mogu i mnogi turisti lično da pripreme, a sve nakon simboličnog učešća u berbi maslina koja sedešava svake pozne jeseni.

Između starih kamenih kuća i brojnih međa, raste lavanda i mirišu žalfija i ruzmarin. Boje i mirisi koji opijaju čula i priča dr.Ilije Morića o plodu masline i ljubavi između nje i krševitog tla Luštice. „Konoba u kojoj danas primamo turiste je preuređeni ambijent podruma kog dugo godina unazad kortimo kao mesto mlina. Inače, čitavo selo je jedna konoba jer su sve kuće u starom selu povezane konobom koja je u obliku tunela i dosta je dugačka. Danas smo vratima odvojeni od ostatka konobe i ovo je svojevrsna uspomena na stare dane kada je ovaj način gradnje bio šansa za odbrambeni sistem u slučaju napada gusara na selo.“

Stari mlin sa presom, smešten je u konobi na tamnom i hladnom mestu, što je idealan ambijent za čuvanje hrane. Mlin porodice Morić je i dan danas funkcionalan, a star je preko 120 godina. Kapacitet mlina je oko 150 kilograma jer je to količina koju otprilike jedna porodica može da obere i sakupi u toku dana. Mlin ima jedno kameno tocilo i presu koja može da pritisne pomenutu količinu maslina. „Princip rada na starom mlinu je sledeći“, opisuje dr.Ilija Morić – „Masline se ubace u mlin i dovede se magare koje zajedno uz pomoć dve osobe gur kamen. Prvi minuti guranja su jako teški, a kasnije je zbog ulja napor sve lakši. Potrebno je oko 90 minuta da se 150 kilograma maslina presuje, pri čemu se napravi preko 360 krugova.“ Nakon opisanog dela posla dobija se gusta pasta od masline koja se skuplja rukama i ubacuje u tri koša (pletene korpe sa ulogom filtera), a potom presom pritiska pri čemu curi hladno ceđeno maslinovo ulje koje se sakuplja u bačvi. U stara vremena ulje se iz bačvi skupljalo sa površine kutlačom, a potom sipalo u boce. „Starom tehnologijom dobije se 15% ulja od ukupne količine maslina, što je identično procentu ulja koji se dobija korišćenjem savremenih mlinova. Maslinovo ulje je hladno ceđeni sok od maslina i po standardima kvalitet je identični bilo gde da se masline cede“ tvrdi nam Ilija Morić, jedan od najboljih poznavalaca proizvodnje maslinovog ulja u Crnoj Gori.

Posetioci konobe Morića uvek s pažnjom slušaju priče o danima kada se pravi maslinovo ulje. Vole anegdote o iskustvima i starim danima. Priče o koševima i kako se peru po nekoliko dana u morskoj vodi, pa sve do smešnih svedočanstava o detinjstvu kada je svaki rad na mlinu deci predstavljao noćnu moru, ali i priliku da očvrsnu i pomognu porodicu. „Ovo je porodična tradicija i važan je deo našeg porodičnog identiteta“, odgovara Ilija Morić na pitanje zašto on voli rad na ovoj farmi u u maslinjacima i nastavlja „Ekonomski je isplativo, a proizvodnja maslina postaje popularna i odlično se nadopunjuje turizmom. Volim sve što je naša porodica godinama radila na očuvanju ove tradicije i ne prođe ni jedan dan, a da ne okusim maslinovo ulje.“

Posete stranih turista doprinele su da maslinovo ulje Morića dospe čak i do Australije, ali i Tasmanije. Ono što svaki posetilac može da doživi u Tićima, a nikada ne zaboravlja jeste specifična degustacija maslinovog ulja. U čašama koje su namenjene degustaciji, a po obliku podsećaju na one za konjak, vrši se degustacija maslinovog ulja pri čemu boja istog uopšte nije važna. Inače, boja ulja varira između žute do zelene, a nijansa zavisi od sorte maslina. Predrasuda je da je tamnija boja dokaz kvaliteta ulja, a čaše u kojima se vrši degustacija su plave boje jer probanje ulja mora da bude lišeno kolorita. Aroma i miris ulja jesu najvažniji segment senzorske analize, koja počinje zagravanjem ulja do 27 stepeni. Dok jedan dlan prekriva dno čaše, drugim se ista poklapa i započinje lagano mešanje kojim se ulje zagreva i oslobađaju se arome koje će, zbog prekrivanja dlanom, ostati unutar čaše. Potom se naglo čaša otkriva i brzo se unutrašnjost pomiriše. Ekstra devičanska ulja moraju imati takozvanu zelenu i voćnu aromu i miris bi trebalo da otkrije upravo navedene note. Mi smo se uverili da ulje koje smo degustirali zaista miriše na herbe, ali i na zelenu jabuku, a potom je usledila degustacija ukusa. Dovoljno je popiti količinu od pola kašićice ulja i potruditi se da se istom prekrije cela površina jezika. Sledi udisaj na usta kada bi trebalo da se oseti gorčina, potom se ulje proguta i sledi izdisaj na nos. Ukoliko degustator oseti peckanje u nosu, to je dokaz pikantnosti ulja koja pokazuje da je maslinovo ulje sveže. Inače, malo je poznato da maslinovo ulje mora da bude sveže prilikom korišćenja i nije nalik vinu tako da sa starošću kvalitet ulja ne jača. Naprotiv, ulje se koristi do 18 meseci starosti i do tad se smatra svežim. Na kraju degustacije, pljuvačka bi morala sama da spere ulje iz usne duplje i degustator mora imati osećaj da su mu usta čista, što je još jedan dokaz svežine i kvaliteta ulja.

Grančice maslinovog drveta nalaze se na zastavama sedam država, ali i na zastavi Ujedninjenih nacija. Stari Rimljanin pod imenom Apicus, autor dva milenijuma starih tekstova o kuvanju koji se smatraju najstarijim pronađenom knjigom recepata na svetu, beležio je da se masline koriste u gotovo svakom jelu koje je opisivao. Maslinovo ulje bilo je prvo gorivo u istoriji sveta i njime su paljene prve olimpijske baklje u doba Stare Grčke. Na poluostrvu Luštica, u nekih 12 sela meštani sebe opisuju kao čuvare ukusa davnina, a za svoje zeleno blago kažu – „Naše masline, to smo mi.“

Tekst: Dragan Gulić, Photo: Dragan Gulić, Columbo Archive.

Reportaža je nastala kao deo press ture u organizaciji TOP ONE agencije za marketing i konsalting iz Zemuna. Zahvaljujemo Ambasadi Crne Gore u Beogradu, Turističkoj organizacije Crne Gore i gradova Herceg Novi, Kotor i Tivat, kao i Ireni Eklemović i Ireni Stolić – TOP ONE, na organizaciji i realizaciji putovanja.

Copyright ©2016. Dobro jutro Columbo – Sva prava zadržana