KNOSOS – Ostrvo Krit, Grčka                                                                                                            reporter: DRAGAN GULIĆ

Jedno od najznačajnijih i najlepših areholoških nalazišta nalazi se na tek 6 kilometara od Irakliona, administrativnog centra ostrva Krit, a svojom lepotom i svedočenjem o davno izgubljenoj civilizaciji postalo je čuvena i omiljena turistička atrakcija. Posetiti Krit znači i jedinstvenu priliku za posetu Knososu – pored Festosa, najvećem nalazištu i lokalitetu iz bronzanog doba na ostrvu.

Na zelenom uzvišenju nedaleko od glavnog grada Krita uzdiše se Knosos kog je 1878 godin pronašao Minos Kalokerinaos, ali je glavna istraživanja u narednim godinama vodio Britanac Artur Evans koji će svetu podariti lepotu koju danas posećuje na stotine hiljada turista. Krit je, posle atinskog Akropolja, najposećenija destinacija Grčke, a Knosos, drevni centar Minojaca, je njegov najposećeniji lokalitet.

Minojska civilizacija počela je da se razvija čak 3000.godine pre nove ere, a svoj vrhunac doživela je oko 1500.godine p.n.e. Ime je dobila prema legendarnom kralju Minosu. Minojci nisu podizali hramove, niti su imali velike statue bogova, ali su zato slikali freske jarkih boja, prepune lica krupnih očiju i bile su sumbol bujanja života.

Istraživanja, dugogodišnja tumačenja i pretpostavke govore o Knososu kao dvorcu jednog od najznačajnijih i najmoćnijih vladara na Kritu, koji je postao centar minojske civilizacije. Na površini oko 1 hektara, sa predivnim zelenim ambijentima, okružen čempresima i borovima, Knosos odiše mirnoćom i neodovljivom lepotom. Na stotine pronađenih i iskopanih prostorija povezane su na jedinstven način u celinu koju arheolozi smatraju palatom. Kroz Knosos vodi put kojim turisti redom upoznaju najznačajnije detalje lokaliteta uz pratnju ostrašćenih lokalnih vodiča čije su priče pre nalik slikovitim predavanjima, nego li klasični obilasci. Najmlađi, radoznali, svi zajedno, opčinjeni su prizorima na neka prepoznatljiva mesta koja mnogi danas smatraju legendarnim Lavirintom, opisanim u antičkim spisima.

Po mitološkim legendama, Krit je bilo ostrvo gde se rodio vrhovni bog Zevs, a upravo je na predelima ovog veličanstvenog ostrva, maskiran u bika, oteo Evropu, prelepu Krićanku koja mu je podarila sina Minoja, potonjeg kralja Krita. Po Evropi će upravo Grci u narednim vekovima nazivati kopneni deo Grčke, severno od Korintskog zemljouza, a potom i sve ostale zemlje severnije od Grčkih gradova. Do danas nije pronađen mit koji objašnjava zašto je ceo najstariji kontinent dobio ime Evropa. Neke od legendi govore da se Evropom prvobitno nazivalo upravo područje Balkanskog poluostrva, mada istoričari tvrde da je poreklo naziva u semitskom izrazu „ereb“ koje je označavalo zalazak sunca. U skladu s ovim tumačenjem drevni antički narodi su sve kopno zapadno od Egejskog mora nazivali „mestom gde zalazi sunce“ – Evropom.

Minoj, vladar Krita, legendarni zakonodavac i sudija, bio je savremenik jednog herojskog doba, a po mitu, ali i po istoričarima vladao je čak tri generacije pre Trojanskog rata. Na Minojev zahtev, Zevsov brat i bog mora Posejdon, poslao je iz morskih dubina na ovo čudesno ostrvo prelepog bika. Životinja je svojom lepotom i snagom opčinila kralja koji je odbio da je žrtvuje. Mit govori da se između bika i Minojeve žene Pasijfaje rodila ljubav čiji je rezultat bio Minotaur – mitsko biće, pola čovek pola bik – biće koje je takođe po mitu pobedio legendarni Tezej. Legende i mitovi o ovoj temi biće osnovne vodilje ser Arturu Evansu da upornim iskopavanjima svetu podari današnji Knosos.

Razumevanje mitova i istorijskih podataka o Minojcima i kralju Minoju vrlo su važna za doživljaj Knososa. Odavde, iz svoje prestonice, kralj Minoj je svake devete godine putovao do obližnje planine Ide, gde se u dubokoj pećini sastajao sa Zevsom radi primanja uputstava o tome kako da vlada velikim ostrvom i svojim narodom – a takav način vladanja nazivao se „talasokratija“. Minoja su u spisima prikazivali najčešće kao dobrog i plemenitog vladara, ali se u kasnijm periodu grčke tragedije on opisuje i kao tiranin i neprijatelj Atinjana.

Mitovi o Minojcima, kralju Minoju, Minotauru i ostalima dugo su bili opsesija tada najpoznatijih istraživača, a prvi se najviše za Knosos zainteresovao čuveni nemački istraživač Hajnrih Šliman. Pronašavši 1871.godine lokalitet na teritoriji Turske za kog se veruje da predstavlja čuvenu Troju, Šliman je doživeo svetsku slavu, ali pronalaskom Mikene, pet godina kasnije 1876. na Peloponezu, on dolazi do ključne pretpostavke da je Krit imao direktnu vezu sa mikenskom civilizacijom. Bilo je to doba kada je Krit bio pod turskom vlašću, a arheološka istraživanja su bila zabranjena. Prostor na kojem se krio Knosos bilo je teško iskopavati upravo zbog zabrana, administracije i čudnog lokalnog mentaliteta. Šliman je odustao od pokušaja da pronađe Knosos, kog je ipak prvi uočio Minos Kalokerinaos 1878.godine. Krit je oslobođen od Turaka 1890.godine, a ser Artur Evans, veliki pristalica Šlimanovog rada, započinje taktiku laganog otkupljivanja zemljišta za kog se pretpostavljalo da krije veliki Knosos. Tek kada je postao vlasnik prostora za kog je verovao da krije ostatke miniojske cibilizacije, a potpomognut ličnim bogatstvom, zbog čega nije zavisio od drugih donatora, Evans započinje iskopavanja prve godine 20.veka koja će trajati sve do 1932.godine Već marta 1900.godine, na veliko Evansovo oduševljenje, otkriveni su prvi ostaci palate u Knososu, a najveću radost donosi pronalazak glinenih pločica čije tumačenje potom pomaže razumevanje kritskog pisma.

Svih godina iskopavanja i istraživanja palate u Knososu Evans će pronaći brojne predmete i veoma važna otkrića, a zahvaljujući predmetima za koje je nesumnjivo utvrđeno da potiču iz Egipta i Mesopotamije, Evans je uspeo da odredi hronološke vremenske granice tri perioda minojske civilizacije. Danas istoričari razlikuju ranominojski period (2600-2200.p.n.e), srednjeminojski (2200-1600.p.n.e) i kasnominojski period (1600-1200.p.n.e). Veličanstveni eksponati pronađeni u palati, danas su izloženi u Arheološkom muzeju u Iraklionu koji predstavlja jedno od najlepših svedočenja o kralju Minoju i svojevrsno putovanje kroz davnu istoriju i doba čuvenih Minojaca. COLUMBO je posetio i čuveni muzej, a sve najvažnije o minojskoj civilizaciji i o divnim muzejskim eksponatima možete pročitati ovde.

Samu palatu u Knososu smatraju najvećim i najsloženijim spomenikom kritske kulture, a brojni antički izvori nazivali su je „labrisom“ – tj. lavirintom. Prema legendi, palatu je sagradio čuveni atinski neimar Dedal, koji je postao i njen prvi zatočenik, a danas svima poznat po mitu o njegovom prvom letu zajedno sa svojim sinom Ikarom. Dedal je ipak uspeo da kasnije napravi krila koja su mu pomogla da pobegne na Siciliju – govori mit kom mogu da pozavide brojna holivudska scenarija. Palatu nazivaju Minosovom, a njena složenost i neverovatno veliki broj prostorija najverovatnije su razlog priča o „lavirintu u kojem je živeo spomenuti Minotaur“.

Danas je zaista veličanstveno naći se u centru palate na velikom platou – pravougaonom dvorištu koje predstavlja sam centar Knososa. Inače, sve prostorije mahom jesu pravogaonog plana što je karakteristika svih kritskih starih građevina. Ipak, nema tog turiste koji svoje foto-aparate i pažnju nije usmerio ka najpoznatijem primeru minojske arhitekture – stubovima Knososa. Brojni segmenti palate rekonstruisani su još u vreme Evansa, što mu istoričari i arheolozi „nikada neće oprostiti“ zbog navodnih brojnih grešaka, nelogičnosti i proizvoljnosti, ali – zato turisti danas imaju priliku da uživaju u pogledima na odaje palate pa i na čuvene stubove. Oni su bili drveni i karakterističnog oblika koji se razlikuje od svih poznatih stilova stubova Antičke Grčke. Bili su glatki sa suženjem koje je bilo pri dnu, sa širokim kapitelom u obliku jastuka. Za razliku od svih ostalih, minojski stubovi bili su obojeni jarkim bojama, a pre svih purpurnom – bojom koja je u to davno doba nastajala jedino na Kritu i koja je bila izvor neizmernog trgovačkog bogatstva ovog ostrva tokom brojnh vekova.

Sobe u kućama u palati na Knososu bile su površinom male, sa niskom tavanicom, a višespratne građevine nisu bile karakteristično visoke. Zanimljivo zvuči da nisu pronađeni nikakvi dokazi da je minojska civilizacija bila ratnička, niti da su ovdašnji vladari vodili bitke niti ratove. Sva utvrđenja na Kritu potiču od Mlečana ili Turaka, ali u doba Minojaca nije bilo utvrda niti dokaza da je ovo bila ratnička nacija. Brojne ostave i radionice na Knososu dokaz su da ovo nije bila samo palata, već i središte trgovine i administracije. Turisti s divljenjem posmatraju brojne kolosalne ćupove koji su korišćeni upravo u specifičnim običajima trgovanja. Današnji poznavaoci arhitekture moraju priznati da su graditelji Knososa bili vešti poznavaoci prostora i prostornih oblika, kao i arhitektonskih tajni. Ljubitelji arhitekture dive se kako su pravougoni planovi ukrštavani sa kolonadama, tremovima, dvorištima ili čudesnim kamenim stepeništem. Stubovi su bili nosači, ali i dekorativni elementi. U palati nema lukova i kružnih svodova.

Poseta palati Knososu u proseku ne traje manje od jednog i po časa, a vodiči turiste hronološki vode kroz arheološko nalazište i zabavno je primetiti kako iznenada zastaju ne bi li im vodiči „tajno“ pokazali određene ne tako vidljive detalje. Najinteresantnije je kada ih suoče sa dokazima da se ispod Knososa nalazila fantastična vodovodna mreža sa cevima od terakote,a brojni turisti, poučeni lucidnim modernim običajima, u te improvizovane „šahte“ ubacuju novčanice.

Možda centralne odaje u palati su prestona sala, sala za prijeme i Labris sala (sala dvojne sekire, koja je bila simbol Minojaca), a sve su bile namenjene kultnim svečanostima.

Danas veličanstveno deluje pogled na legendarnu skulpturu sa rogovima koja je postala simbol palate u Knososu i koja je usmerena ka vrhu obližnjeg uzvišenja.

Jedan od najlepših prizora je prilaz zapadnom krilu palate gde se na unutrašnjem zidu nalazi pronađena freska minojskog princa koju smatraju jednom od najlepših na svetu. „Princ među ljiljanima“ danas se nalazi u Arheološkom muzeju u Iraklionu, zajedno sa preostalim ekspontima, a u današnjem Knososu je rekonstruisan onako kako je nekada izgledao. Ovo je ostao redak pronađeni primer na kojem figura znatno prevazilazi tada normalnu prosečnu visinu čoveka. Ovaj princ visok je čak 2,2 metra, često je mesto nastanka zabavnih fotografija turista koji oponašaju njegovu „ponosnu pozu“. Ljubitelji fresko-slikarstva ovu sliku vole jer je naslikana u tzv.oštrom profilu ali tako da nas oko princa posmatra „an fas“.

……………..

Svi ljubitelji starih civilizacija i čudesnih arheoloških veličanstvenih lokaliteta, Knoso će pamtiti kao jedno od mesta koje zauvek ostaje da živi u sećanju obožavaoca maštanja o nezaboravljenim legendama. Prizori Knososa ostaju kao večni zauvek

Vodiči i popularne turističke brošure daruju posetiocima Knososa svojevrsne moderne legende o večnoj zagonetki o tome kako je nestala ova čudesna palata i šta je dovelo do kraja minojske civilizacije. Os teorija da je ovo ostrvo bilo sedipte Atlantide, pa sve do savremenih teorija o tome da je Monojce zauvek uništio cunami. Turistički vodiči koji nisu lovci na divljenje neproverenim senzacijama biće iskreni u citiranju nauke i istorije. Naime, upravo su istoričari u saradnji s naučnicima i najboljim arheolozima današnjice zaključili da se „život Knososa“ može podeliti na periode stare i nove palate. Stara palata je uništena oko 1700 godine p.n.e. kada se desila erupcija vulkana Tere čiji su ostaci današnje popularno ostrvo Santorini. Do nedavno, mnogi su verovali da je oblak pepela nastao ovom erupcijom bio uzrok večnog nestanka Minojaca, ali ipak nakon nje je usledio period nove palate sve do 1450 godine p.n.e kada se desio veliki zemljotres koji je ipak bio razlog nestanka Minojaca. istorija sveta beleži da su sve civilizacije doživljavale svoj kraj, pa i legendarna minojska.

Danas se brojni turisti dive sećanju na nekada veseli i nasmejani narod veštih trgovaca i neprevaziđenih pripovedača legendi i mitova. Živimo u Evropi čak i ne znajući da je njeno ime prvi put u Knososu sa ljubavlju izgovarano. Živimo u svetu koji ukrštamo savremenim vezama i komunikacijama i ne znajući da su iz Knososa prvi put širom Mediterana slane poruke i želje za spajanjem i razmenom znanja, robe, poruka… Živimo u užurbanom vremenu okruženi mnoštvom mogućnosti, čak i ne znajući da je svet prvi put počeo da izgleda „komplikovan“ upravo u lavirintu Knososa. Živimo prisećajući se legendi i mitova zaboravljajući da je Knosos najveća i najlepša legenda Grčke – mesto veće od svih antičkih mitova.

Knosos – mesto gde je počela priča o ljubavi prema svetu koji je zauvek bio izgubljen, prema svetu koji je oživeo zahvaljujući nekim novim mitovima koje pišu svi koji ga posete.

Tekst nastao u saradnjii sa: www.incrediblecrete.gr, Municipalities of the Region of Crete, ENCORE AE Thessaloniki

Zahvalnost / Special tnx to: Eleni Chanoglou & Areti Stasinou

Tekst: Dragan Gulić, Photo: Dragan Gulić, Columbo Archive, Crete Travel Office.

Copyright ©2015. Dobro jutro Columbo – Sva prava zadržana