SOLILA – Tivat, Crna Gora

 

Krajolik Tivatskih Solila koji je vekovima poslednja stanica pticama selicama na njihovom putu za toplu Afriku, Crna Gora pretvara u veličanstveni ornitološki centar i rezervat zaštićene prirode – pravi raj za turiste koji uživaju u posmatranju ptica.

Na samo nekoliko kilometara od Tivta i moderne luke Porto Montenegro, u uvali Krtole, nedaleko udaljeno od Ostrva cveća i Sveti Marko, ali i od sada vrlo popularnih modernih beach klubova, nalazi se specijalni rezervat prirode koji će postati centar bird watching turizma u regionu. Lak pristup, pešačke staze, dve kule sa vidikovac platformama i info kućica, deo su velikog kompleksa koji će u budućnosti predstavljati još jedan ponos turizma čitave Boke Kotorske.

Kada je kao vrlo mlada otputovala u na školovanje u Petrograd, o trošku ruskog cara, Jelena Petrović-Njegoš, nije ni sanjala da će u vremenu koje je sledilo postati najlepša princeza Evrope, a potonjom udajom za Italijanskog princa i vladarka Jelena Savojska, princeza koja je lepotom, dobrotom i duhovnošću očarala romantičnu Italiju. Upravo se ona, u svom lucidno pisanom dnevniku iz školskih dana na severu Rusije, prisećala jedne šetnje po krajoliku Boke i Tivatske Solile, kada je sa najbližima gledala ptice pre nego odlete za Afriku. Napisala je – „Te ptice. Volele su so i more. Naše more. Više nego sva ostala. Volim ga i ja. Više nego sva ostala.“ Ovim rečenicama čuvena crnogorska princeza je i svom bajkovitom životu zauvek podarila i uspomenu na sve prirodno bogatstvo Solile.

Tivatska Solila je od 2008.godine upisana u registar zaštićenih predela Crne Gore kao poseban (specijalan) rezervat prirode. Na području površine preko 150 hektara, Solila predstavlja jedno od poslednjih staništa halofitne vegetacije (egzistira u slanoj morskoj vodi) na istočnoj obali Jadranskog mora, kao i vrlo ključnu tačku na jadranskom koridoru ptica selica.

  

Na području Crne Gore registrovano je ukupno 342 vrste ptica, dok je njih 114, više od 30%, primećeno na Solilima. Ovaj krajolik je legendarni Jadranski migrantski koridor za ptice selice i godišnje, tokom prolećne i jesenje seobe, „opslužuju energijom“ na desetine hiljada ptica. Ovo je zadnja stanica ptica selica na njihovom putu sa severa za Afriku, gde dopunjuju svoje energetske potrebe. Tokom proleća, a nakon napornog preleta Jadranskog mora, ptice selice iscrpljene sleću na Solila na oporavak pred nastavak puta i leta za sever Evrope, pa čak i Sibir. Pored ove uloge kod ptica selica, Solila su značajna i kao područje zimovališta brojnih vrsta ptica, jer ovde celu zimu provode određene vrste čaplje, patke i šljukarice. Najznačajniji period za posmatranje ptica je od kraja februara do kraja meseca aprila.

Solilu svi ljubitelji prirodnih lepota opisuju kao krajolik posebne pejzažne vrednosti, ali čitav kraj važan je sa kulutrološkog aspekta jer se nekada ovde nalazila solana koja je nastala još tokom srednjovekovnog doba. U spisima iz tog davnog perioda opisuje se značaj solana za privredu Kotora, čiji je tadašnji prosperitet upravo bio vezan za proizvodnju i prodaju soli, pa tako danas znamo da velelepnost arhitekture Kotora zahvalnost duguje i solanama u Tivatskom zalivu. Stautom srednjovekovnog Kotora regulisana je proizvodnja, uvoz, izvoz i prodaja soli, ali i uloga Tivatskih solana.

  

U drugoj polovini 17.veka,kada je čitavo područje Boke bilo pod turskom okupacijom, opisuje se u spisima da je područje na kome se danas nalazi Solila značajno za proizvodnju soli i da ta so predstavlja čak 81% ukupnog prihoda lokalnog stanovništva. U spisima istorijskih arhiva je opisano da su solari bili zaduženi za proizvodnju soli pri čemu su motrili na pripremanje podloge, izgradnju nasipa, kanala i propusta, dok je „berba soli“, koja je obavljana od aprila do oktobra, uključivala gotovo svo lokalno stanovništvo, oko 300 meštana pretežno iz mesta Grblja i njihovu radno sposobnu stoku. Radnici u solanama bili su oslobođeni plačanja poreza Turcima i imali su status slobodnih meštana. Ako bismo danas gledali sve istorijske mape ovog područja Boke, saznali bismo da je Solila uvek opisivana kao solana, sve do sredine 20.veka kada se vremenom ugasila proizvodnja soli.

Na području Mediterana nalazi se veliki broj solana, od kojih su mnoge na obali Jadrana, ali su i sa tradicijom dugom više od 1000 godina. Kroz vekove solana nije bila samo fabrika soli, već su i brojne porodice, države, gradovi, pa i crkve, zasnivale svoju veliku moć upravo na bogatstvu solju i njenoj prodaji. Nekada davno, so je bila kapital, moneta i jedan od glavnih prodajnih artikla. Austrijski grad Salzburg dobio je ime po soli koja se i danas kopa iz okolnih rudnika. Zahvaljujući nekadašnjoj vrednosti, u brojnim starim evropskim kulturama, ali i državama, ostao je očuvan izraz za mesečnu naknadu koji vodi poreklo od reči so – salarium, ili salary (plata, prim.a.). U prošlosti se za robu koja je zamenjena za so govorilo da je „sold (prodato, prim.a.).

Mladi vodič na lokalitetu Petra Soković poslednjih meseci ima zadovoljstvo da pretežno stranim turistima pokazuje bogatstvo Solila. Tokom posete magazina COLUMBO Boki Kotorskoj naglasila nam je da do nedavno ni sami meštani nisu bili svesni turističkog potencijala bivših solana, a nada se da će se u budućnosti na lokalitetu napraviti i kutak u kojem bi i sami posetioci mogli na tradicionalan način da učestvuju u „berbi soli“. „Strane turiste od ptica najviše oduševljava muljač, vrsta koja pretežno živi i krije se u grmlju i posebna je po svojim osobinama da se kamuflira i izgledom uklopi u okolinu.“

„Posetiti Solila i videćete male bele čaplje, prekrasne labudove i patke valjoške“, navodi Petra Soković najčešće primere vrsta ptica koje se mogu ovde uočiti. „Iznenadili bi vas prizori na flamingose, ali i na vodomare koji dok se udvaraju ženkama istim daruju ribe kao poklon.“

Zbog svojih neospornih vrednosti, Tivatska Solila uvrštena je i na Ramstar listu močvara od međunarodnog značaja, IBA područje i Emerlad stanište Bernske konvencije. U ovom rezervatu prirode zabranjeno je vršiti radnje i aktivnosti kojima bi se mogla narušiti svojstva zbog kojih je park proglašen zaštićenim područjem.

Tekst: Columbo / Dragan Gulić, Photo: Dragan Gulić, Jiži Bohdal naturfoto.cz , Columbo Archive.

Reportaža je nastala kao deo press ture u organizaciji TOP ONE agencije za marketing i konsalting iz Zemuna. Zahvaljujemo Ambasadi Crne Gore u Beogradu, Turističkoj organizacije Crne Gore i gradova Herceg Novi, Kotor i Tivat, kao i Ireni Eklemović i Ireni Stolić – TOP ONE, na organizaciji i realizaciji putovanja.

Copyright ©2016. Dobro jutro Columbo – Sva prava zadržana