SPOMENIK „MAJKA OTADŽBINA ZOVE“ – Volgograd, Rusija

Na Mamajev Kurgan brdu iznad ruskog grada Volgograda (nekadašnji Staljingrad), uzdiže se jedna od najvećih statua na svetu – čuvena Majka otadžbina zove, podignuta u znak sećanja na legendarnu Staljingradsku bitku. Smatrala se največom građevinom na svetu, a danas je zvanično „sedmo čudo Rusije“.

Davne 1967.godine, kada je završena nakon osam godina izgradnje, proglašena je čak za najvišu građevinu na svetu, koja je tada bila poslednja tzv. nereligijska statua koja je smatrana najvišom. Od tada njena okolina postala je cilj brojnih turista i poštovaoca sećanja na bolne uspomene iz Drugog svetskog rata, ali i na slavu nekadašnjeg SSSR.

Statua je visoka 52 metra, a recimo sam mač „kog u ruci drži žena“ dugačak je čak 33 metra. Kompleks je projektovao ruski arhitekta Nikolaj Nikitin, ali je autor skulpture čuveni vajar Jevgenij Vučetič, umetnik srpskog porekla ( Jevgenijev otac Viktor bio je rodom Srbin iz Crne Gore). Zbog svog karakterističnog izgleda, tj. neobičnog stava sa mačem u desnoj ruci podignutim u vis, skulpturu smatraju inžinjerski jednom od najsloženijih.

                          

Statua je nešto malo niža od poznatijeg Kipa slobode u Njujorku, ali je zato duplo viša od statue Isusa iznad Rio de Žaneira. Majka otadžbina zove je sa postoljem visoka impozantnih 87 metara. Od vrha brda Mamajev Kurgana, pa sve do podnožja sahranjeni su poginuli borci u Staljingradskoj bici. Memorijalnim kompleksom dominira statua koja je uspomena na 34.505 vojnika stradalih za oslobođenje pomenutog sovjetskog grada. Do statue vodi 200 granitnih stepenika koji su simbol 200 dana krvave borbe, a pored je smešteno i 35 spomen granitnih ploča na heroje Sovjetskog Saveza. Pamti se da je izgradnja statue bila vrlo složena, da je utrošeno oko 5500 tona betona i oko 24000 tona gvožđa. Temleji su ojačani nanošenjem oko 150.000 tona zemlje. Takozvani kostur od armiranog gvožđa koji je „srž skulpture“, pridržava se zategnutim sajlama koje su smeštene unutar statue, a svaka od tih sajli težila je oko 60 tona.

Iako se motiv „žene koja pokretom mačem poziva u boj“ nalazi na daleko čuvenijoj Trijumfalnoj kapiji u Parizu, i to u okviru skulpturalne alegorije pod nazivom Marseljeza, pretpostavke su da je statua kod Volgograda kao inspiraciju imala legendarnu antičku skulpturu Nike sa Samotrake – boginje pobede.

Nedaleko od statue nalazi se grob poznatog i slavom ovenčanog borca snajperiste Vasilija Zajceva, koji je po sovjetskoj legendi ubio 225 neprijateljskih vojnika i oficira. Pre manje od decenije u Rusiji se glasalo o listi „Ruskih čuda“, gde je kompleks na Mamajevom Kurganu ušao u „7 čuda Rusije“. Na spomenutoj listi čuda nalaze se i – Dolina gejzira na Kamčatki, crkva Sv.Vasilija Blaženog na Crvenom trgu u Moskvi, planina Elbrus, Bajkalsko jezero, dvorac Peterhof u Sankt Petersburgu i Manpupuner stenovite formacije u Komi regiji.

Inače, drugi važan spomen kompleks u Volgogradu je muzej-panorama Staljingradska bitka, koga zajedno sa spomenikom Majka otadžbina zove godišnje poseti čak 3 miliona posetioca. Postoji i priča kako su ratni veterani davne 1970.godine svom pokolenju ostavili poruku sa posvetom zatvorenu u kapsuli koja je zakopana u podnožju spoemnika. Kapsula će biti otkopana 2045.godine, tačno 100 godina nakon pobede u Drugom svetskom ratu.

Kao i svi čuveni spomenici na svetu, i ovaj je predmet raznih priča, ali i urbanih legendi,. Jedna od njih je i da se statua naginje usled podzemnih voda koje pritiskaju temelje. A svim poznavaocima građevinarstva može biti zanimljivo da skupltura uopšte nije pričvršćena na temelje, već se na njih oslanja svojom težinom. Naučnici tvrde da se skulptura od 1967.godine do danas pomerila za 20 cm, i od tada se, zbog straha od njenog iznenadnog rušenja, u tajnosti obavljaju različiti projekti na restauraciji, počev od 2010.godine.

Vajar Jevgenij Vučetič smatran je izvanrednim sovjetskim skulptorom, čije je delo „Majka otadžbina zove“ deo jedinstvenog triptiha „Mač pobede. Prva od tri skulpture naziva se „Pozadina – frontu“ i podignuta je u gradu Magnitogorsk, gde su tokom Drugog svetskog rata uglavnom žene u fabrikama proizvodile naoružanje i municiju, koje su kao „mačeve pobede“ slali na front. Na primer – u Staljingrad, gde se odigrala presudna bitka Drugog svetskog rata i gde se uzdiže „Majka Otadzbina zove“. Treća skulptura pod nazivom „Ratnik oslobodilac“, podignuta je u Berlinu, „dokle je ruka sovjetskog ratnika donela mač pobede i spustila ga“, okončavši rat u kome je život izgubilo oko 27 miliona žitelja tadašnjeg SSSR. Statue ovog umetnika, takođe posvećene „maču pobede“, nalaze se još i u ukrajinskoj prestonici Kijevu, kao i ispred sedišta UN u Njujorku.

Tekst: Columbo, saradnik Saša Lukić Photo: Columbo Archive, Artemi Kočergin, Tolmačeva Valentina Petrovna, Volgograd info.

Copyright ©2015. Dobro jutro Columbo – Sva prava zadržana