Piše: Nina ČAROBNA Radojičić, predstavnica Srbije na Pesmi Evrovizije 2011 | Blog: Nina u Australiji

Sedam je sati ujutru i otvaram oči.

Prva misao koja me je zaokupila je ta da nisam u svom krevetu. Nisam više u Beogradu. Zatim me preplavljuje osećaj nostalgije, zbunjenosti i straha, ali ubrzo sve nestaje, jer mi nešto drugo zaokupljuje pažnju – spoljni zvuci. U tom trenutku se i Veljko budi i zajedno krećemo da se smejemo činjenici da se napolju čuju papagaji.

Čuje se i nešto drugo, za šta smo prvo pomislili da je nečiji alarm, a tek kasnije saznali da se radi o životinjama, posumima. Svakako drugačija okolina od one na koju smo navikli. „Drugačije“ se odnosi i na vazduh – vlažniji je, sa tragovima slanog, i vodu – jako je pitka. Ukus podseća, po mom mišljenju, na našu flaširanu „Rosu“, i svakako je i zadovoljavajućeg kvaliteta, jer Australija ima najbolji sistem za zaštitu izvora pijaće vode.

Boreći se sa džet-legom, krenula sam na doručak, a pored ukućana, dobro jutro mi je poželeo još jedan stanar Glen Waverley-a, naselja u predgrađu Melburna, kog sam i uslikala. Iako ne volim paukove, ovog se nisam uplašila! Moram priznati da postoji šansa da je moja iznenadna neustrašivost posledica umora od prethodnih 20 sati leta, ili činjenice da na svim prozorima postoji mreža, pa ovom prijatelju nije omogućen ulazak u kuću. Svakako, ako se uzme u obzir pravilo da je, u Australiji, ono što je sitnije u stvari i opasnije, nema razloga za moj strah. Bar ne od ovog „krupnijeg“ drugara.

Za doručak sam odlučila da zadovoljim svoju znatiželju i probam ukus avokada. Za sve one koji se pitaju kakvog je ukusa, najjednostavnije rečeno neutralan je, podseća na puter i veoma je jestiv.

Zbog masnoća, uzima se u malim količinama. Ovde ga često mažu na hleb, mada sam ga ja ovog jutra stavila u salatu zajedno sa još nekim, nama već poznatim voćkama. I nakon velike šolje kafe, zaintrigirana prirodom oko sebe, krećem u obilazak naselja Melburna u kojem smo odseli.

Glen Waverley je prelep, sa mnoštvom zelenila, a nalazi se na jugoistoku grada. Od centra je udaljen oko 30 min vozom, ali je i sam bogat stambenim zgradama, ogromnim kućama, školama, parkovima, bankama, prodavnicama, pijacama. Sa svojim tržnim centrom, veličine našeg TC „Ušće“, bioskopom i „azijskim kvartom“, ovo mesto pruža sve uslove za život čak 40 hiljada ljudi. Ima direktnu železničku vezu sa centrom grada, a početna stanica se nalazi upravo blizu pomenutog tržnog centra.

U pauzi obilaska okoline, seli smo na klopu, u jedan od lanaca suši restorana – inače moj prvi susret sa sušijem je bio uspešan, mnogo mi se dopalo! Posle upoznavanja sa naseljem, i nakon što je prošla najveća vrućina, odlučili smo da ovaj uzbudljivi dan završimo na jednoj od prelepih plaža Melburna – Chelsea Beach. Iako je već kraj sezone, i voda je hladnija, bili smo jedni od mnogih koji su se brčkali i uživali u mirisu mora i popodnevnom, ali ne tako naivnom suncu. Ovakav savršen dan „puni baterije“ i osećam se spremno za još mnogo uzbuđenja i novih avantura, o kojima ćete, naravno sa mnogo detalja, biti i dalje obaveštavani.

<< Uzbudljivo putovanje do Melburna

>