Piše: Nina ČAROBNA Radojičić, predstavnica Srbije na Pesmi Evrovizije 2011 | Blog: Nina u Australiji

Avanturu po Australiji počinjem pričom o najdužem putovanju u mom životu.

Naravno, bila sam spremna na dug i naporan put, jer, kao što su mi i mnogi od vas rekli, Australija je “na kraju sveta“. Dobro, blizu je toga. Ima i daljih mesta na zemljinoj kugli, da se razumemo. Daljih od… pa, mog doma, porodice i prijatelja koji su do sada činili moju svakodnevicu u Srbiji savršenom. Ali, moj dečko Veljko i ja smo dobili fenomenalnu priliku da se zajedno usavršavamo kroz PhD studije u Melburnu, i ovo smo shvatili kao jednu avanturu, u koju smo jedva čekali da se upustimo.

Na kratko ću se osvrnuti na naš odlazak sa Aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu. Zajedno su nas moji mama, tata i brat Stefan (malo nam je falilo da povedemo i najomiljenijeg člana porodice Radojičić –  mog psa Froda) i Veljkovi roditelji ispratili uz suze, osmehe i zagrljaje (i „Politikin Zabavnik“, da nam “brže prođe put“).

Ubrzo smo ušli u prvi avion – do Abu Dabija, gde su me i enterijer aviona i usluga „Etihad“ kompanije potpuno oduševili. Iii, poleteli smo… Priznajem, bilo je par suzica koje su mi skliznule na Veljkovo rame, ali vrlo brzo su bile zamenjene uzbuđenjem što ćemo naredne četiri godine provesti u prelepoj zemlji i divnom gradu). Pošto do sada nisam letela ovako daleko, meni je bilo sve zanimljivo i novo: ćebad i jastuče na svakom sedištu, slušalice, ekran i daljinski za gledanje preko 90 filmova i 30-ak serija, i fenomenalna klopa (uz ručak smo se Veljko i ja častili jednim „Heineken“ pivom. Bio je i red da nazdravimo.

Put od pet sati je proleteo, i uskoro smo mogli da vidimo svetla Abu Dabija. Izašli smo, pomalo nespremni, na suvih i toplih 30 stepeni grada i došli na jedan od tri velika terminala njihovog aerodroma.

Entuzijazam nas je malo napustio kada smo videli da nam let za Melburn kasni pet sati, ali pomireni sa tom činjenicom, uputili smo se u obilazak free shopova i restorana… da bismo se na kraju smestili i malo odremali. Dobro, neko je više dremao, a neko se posvetio slikanju okoline.

Posle sedam sati kašnjenja, avion je stigao i mi se još jednom ukrcavamo u još lepši Etihadov Airbus, gde nas dočekuju ljubazne stjuardese. Prvih šest sati smo prespavali, umorni i iscrpljeni od čekanja, a ostatak puta uzivali u filmovima i ponovo fenomenalnoj klopi i usluzi. I konačno, oko dva ujutru po lokalnom vremenu, stižemo u veličanstveni grad – Melburn, spremni za nove izazove i ritam života koji ovaj grad može da ponudi.

Nastaviće se…

Prvi dan u novom okruženju >>

>