DVORAC LINDERHOF – Bavarska, Nemačka

Ludvig II bio je kralj koji je svetu podario lepotu bavarskog dvorca Nojšvanštajn, ali je jedno drugo njegovo, manje poznato kraljevsko delo, Bavarskoj i Evropi darovalo čudesnu priču, muziku i dvorsku bajku.

Dvorac Linderhof nalazi se u jugozapadnoj Bavarskoj u Nemačkoj. Najmanji je od tri dvorca koje je podigao legendarni nemački kralj Ludvig II od Bavarske. Vladar je doživeo da vidi završetak jedino ovog dvorca i zato ne čudi što je bio njegovo omiljeno utočište i ostvarenje kraljevskih snova. Dvorac je iznenađujuće mali, ali se prostire na ogromnom imanju, nedaleko od čuvenog benediktinskog manastira Ettal.

 

Kralj Ludvig II je veliki deo svog detinjstva provodio u okolini Linderhofa u društvu svog oca kralja Maksimilijana II. Uvek će se sećati njihovih zajedničkih lovačkih pohoda, a nakon što je nasledio presto 1864. godine, Ludvig II je nasledio i imanje Konigschauschen. Ovim prostorom dominirao je omanji dvorac u renesansnom stilu, ali Ludvig je njegovu lepotu želeo da vidi na sasvim drugom mestu. Naredio je da se dvorac, kamen po kamen, premesti u najlepši deo parka, pritom odlučivši da mu se dodaju i nove odaje. Dvorac je iznenada postao još lepši, a ukrašen je ornamentima rokoko stila. Od te davne 1886. godine dvorac Linderhof pleni lepotom na mestu koje mu je kralj Ludvig namenio. Legenda kaže da je nova lokacija dvorca bila mesto gde je nekada mladi Ludvig prvi put poljubio devojku.

Ludvig se divio svom ocu, ali i jednom drugom kralju – francuskom vladaru Luju XIV, „kralju Suncu”. Bio je opčinjen veličanstvenim Versajem u Francuskoj, tako da je stepenište dvorca Linderhof umanjena replika čuvenog Ambasadorskog stepeništa u Versaju. Obožavajući činjenicu da je kompleks Versaja posedovao i manji dvorac, poznat pod nazivom Mali Trianon, Ludvig odlučuje da nedaleko od Linderhofa takođe podigne malu palatu Graswang.

Enterijer je primer raskoši, a znajući priču o opčinjenosti Lujem XIV i Versajem, ne čudi što se svugde u enterijeru naslućuju simboli sunca. Ludvig II je verovao da je sunce simbol apsolutizma i da savršeno podržava njegov ideal da je monarhija dar boga. Ovaj bavarski dvorac je verovatno jedino ovakvo zdanje na svetu gde je spavaća soba najveća odaja u unutrašnjosti. I ova pojava rezultat je Ludvigove opčinjenosti spavaćom odajom Luja XIV u Versaju. Enterijerom dominira veliki portret Ludviga II kao viteza-kralja i da li je potrebno da naglasimo da takva Lujeva slika postoji i u Versaju?

 

Unutrašnjost dvorca Linderhof iznenađuje minimalizmom, a svojom lepotom u njemu se ističe se tek nekoliko odaja. Sala ogledala služila je kao kraljeva dnevna soba. Sačuvani dokumenti opisuju Ludviga kao nekog ko je danju spavao, a noću ostajao budan i dugo čitao knjige. Ogledala su mu darivala neobično osvetljenje refleksijom brojnih upaljenih sveća. Dve odaje ukrašene su kolosalnim tapiserijama koje su izrađene u najboljim pariskim radionicama. Dvorska trpezarija mesto je najintrigantnije priče o Ludvigu II. Kralj je uvek obedovao sam, ali je posluga morala da postavi još četri mesta za obedovanje. Naime, lucidni kralj je zamišljao da tokom obeda za stolom sedi i razgovara sa, recimo, Lujem XIV, Marijom Antoanetom ili madam Pompadur. Upravo se portreti ovih ličnosti nalaze na zidovima velike trpezarije.

  

Dvorski kompleks krasi velelepni park na 50 hektara, koji se izgledom savršeno uklapa u alpsko okruženje. Među najznačajnijim građevinama parka nalazi se i lovačka kuća, dizajnirana po uzoru na onu koja se spominje u prvom čini Vagnerove opere Valkyrie. Ludvig II je bio veliki poštovalac i patron čuvenog nemačkog kompozitora Riharda Vagnera. Svoje posete svetskim izložbama kralj je iskoristio za nabavku arhitektonskih lepota koje i danas krase park dvorca. Na Svetskoj izložbi u Parizu 1867. godine ugledao je Mavarsku kuću arhitekte Karla von Diebitscha koja je bila izgrađena po narudžbini jednog drugog kralja, ali modernog kralja železnice. Čim je kompanija spomenutog industrijalca bankrotirala, Ludvig II je kupio Mavarsku kuću i preselio je u park Linderhofa. Najveća vrednost ovog zdanja je prekrasan paunov presto. Na Svetskoj izložbi u Beču 1873. godine, kralj se zaljubio u Marokansku kuću koju je takođe kupio i preselio u Bavarsku. Ludvig je bio veliki ljubitelj Orijenta i orijentalnih stilova.

  

Parkovi oko dvorca uređeni su u renesansnom stilu, ali ima i primera engleskih vrtova. Krase ih Neptunova fontana, muzički paviljon, skulpture Amora, delfina, Luja XIV, Marije Antoanete, Adonisa, Venere i drugih bogova, simbola, mitskih i stvarnih ličnosti. Najlepši detalj parka je grandiozna Flora fontana čiji slap vode dostiže visinu i do 25 metara.

 

Columbo likes :

Venerina pećina je možda najčudesniji kutak dvorskog kompleksa Linderhof. Kraljeva opčinjenost delima Vagnera doživela je kulminaciju kada je poželeo da se u okviru parka podigne pećina koja se spominje u prvom činu Vagnerov opereTannhauser. Ludvig II je želeo da plovi jezerom u svom zlatnom čamcu u obliku labuda, a poželeo je i samo svoju plavu pećinu Kaprija, koja se spominje u operi. Graditelji su uslišili kraljevu želju, a čak su ugradili i 24 dinamo motora uz čiju pomoć su, dok je kralj još uvek bio živ, osvetljavali ovaj prostor neverovatnim senkama i bojama.

A sada reality :

Ludviga II nazivali su „kraljem labudom” i „kraljem iz bajki”, ali su ga zbog njegovih lucidnih poduhvata i ponašanja nazivali i „ludim kraljem Ludvigom”. Mnogo godina nakon njegove smrti biće dokazano da je on zaista bolovao od mentalnih bolesti. Njegova najcitiranija rečenica glasi: „Želeo bih da ostanem večna enigma, sebi i drugima”. Njegov najveći doprinos jeste u podizanju možda najlepših dvoraca na svetu, od kojih je svakako najpoznatiji Nojšvanštajn. Moderno doba ga slavi kao najomiljenijeg bavarskog kralja, jer je svojim delima Bavarsku učinio turističkim centrom. Ludvig II je umro 1886. godine, navodno, izvršivši samoubistvo davljenjem u jezeru.

Tekst: Columbo; Photo: Columbo Arhive, Linderhof palace.

>