DŽORDŽIJA AKVARIJUM – ATLANTA, SAD      Piše specijalno za COLUMBO – ANNE GALLAGHER

“Moja može da pojede sve što joj sipam u akvarijum”, šaputao je prvi dečak drugom, koji mu je na to odgovorio – “A moje ribice jedu i biljke”.

Posmatrala sam dvojicu dečaka koji su jedini preostali budni duboko u noć. Oko nas je bezbrižno spavalo stotinak dece, a svuda oko nas bio je svet mora i okeana.

Prespavana noć u najvećem akvarijumu na svetu – postala je moja najlepša noć.

Bilo je veče i obično bih se u ovim satima uzdržavala od bilo kakve zakuske, a ponajmanje bih konzumirala kafu. Sada sam uživala u ovom toplom napitku s namerom da me održi budnom do dugo u noć. Atlanta je predivna noću i tada samo prikriva brojne atrakcije koje zadivljuju turiste. Svako ko poseti ovaj grad žudi da vidi sedište Koka-Kole, medijske kuće CNN ili poneko stecište davno održane olimpijade, a i ja sam često kao reporter opisivala ove lokacije brojnim svetskim medijima. Iako Atlanta ima pregšt toga što može da ponudi turistima, sve se vrtelo oko mehurića čuvenog pića i vesti CNN-a. Ispijajući poslednji gutljaj kafe još jednom sam pogledala mejl prijatelja iz Beograda, urednika magazina COLUMBO, koji je me je zamolio da ostvarim jedan sasvim drugačiji reporterski zadatak. U njemu je pisalo – „Voleli bismo da noć provedeš na jednom čudnom mestu i da nam pišeš upravo o tome.”

Spakovala sam vreću za spavanje i neke sitnice, ugasila lampu i pogledala u Čarlija, mog usnulog labradora koji je bio osvetljen svetlošću malog akvarijuma u kojem su plivale meni drage dve ribice kojim nikada nisam dala ime. Čudno je da svim ljubimcima dajemo imena, ali ribicama nikada. Zaključala sam vrata i krenula sam da noć provedem u najvećem akvarijumu na svetu.

Džordžija akvarijum u Atlanti je najveći akvarijum na svetu, a u njemu se čuva oko 120.000 životinja, 500 različitih vrsta koje plivaju u preko 32.000 m³ morske ili slatke vode. Ova vodeća turistička atrakcija podignuta je pre 7 godina i tada sam je prvi i poslednji put posetila. Sada se na njenom ulazu tiskalo na stotinak dece sa svojim roditeljima, svi sa istim ciljem – da noć provedu u „podvodnom svetu”.

Džordžija akvarijum se nalazi u samom centru grada, nedaleko od olimpijskog parka i čuvenih sportskih borilišta. Njegovo podizanje koštalo je neverovatnih 250 miliona dolara, a donaciju je obezbedio jedan od suvlasnika čuvene američke kompanije Home Depot, poznate po lancu hipermarketa namenjenih opremanju stanova. Bernard Marcus je davne 1990. godine proslavio svoj 60. rođendan u Monterey Bay akvarijumu i tada je došao na ideju da svojoj rodnoj Atlanti podari svet mora”, što se i desilo 15 godina kasnije. Pre rada na projektu akvarijuma Bernard je sa svojom suprugom posetio čak 56 najčuvenijih akvarijuma na svetu. Druga čuvena lokalna kompanija – Koka-Kola, poklonila je oko 4 hektara zemljišta na kojem se danas uzdiže Džordžija akvarijum, i zato čitav prostor ispred ovog zdanja nosi naziv Trg Džona Pembertona, po legendarnom pronalazaču najčuvenijeg soka na svetu. Odmah pored nalazi se veliki zabavni centar Svet koka-kole, a lokalna šala kaže „da ćete ovde pre susreti Elvisa Prislija nego li nekog ko u ruci drži pepsi”.

„Mama, a gde ćeš ti da spavaš”, upitala je jedna devojčica svoju majku koja ju je nežno držala za ruku čekajući u redu za ulaz. „Kod kuće, ali kada se budeš probudila, ja ću biti pored tebe”, odogovorila joj je mama. „Obećavaš”, upitala je devojčica, jedno od stotinak preslatkih stvorenja koja su se spremala da noć provedu pored kitova, delfina i najšarenijih morskih stvorenja. I ja ću noćas biti dete koje je „tata COLUMBO poslao na spavanje u akvarijum”. Priznajem da sam znala za ovu novotariju koja je protekle godine uvedena kao deo sadržaja zabave u Džordžija akvarijumu, ali me vidljiva radost dece koja su se tiskala na ulazu sve više opčinjavala i pomalo sam se kajala jer se sama nisam setila da iskusim ovakvu noć.

Noć u najvećem akvarijumu je kao i svaki drugi program nekog zabavnog centra. Deca moraju doći u pratnji roditelja opremljena vrećama za spavanje, pidžamama i svime što smatraju potrebnim. Roditelji koji to žele mogu noć da provedu zajedno sa svojom decom, a mališanima na usluzi stoje dadilje, vaspitači, lekarska ekipa i sve vreme na njih budno motre čuvari. Sve do ponoći društvo će im praviti i studenti okeanologije i pričati im priče o čudesnom podvodnom svetu. Naravno, tu su i neizostavni hot-dog sendviči i njeno veličanstvo koka-kola.

Interesantno je kako su ova noćenja postala popularna vrlo brzo. Nakon prvobitne ideje da samo odrasli mogu prenoćiti unutar akvarijuma, ubrzo je odlučeno da se ova snivajuća zabava priredi i mališanima, ali i posebnim grupama. Noćenje započinje u 7 časova uveče i obuhvata čak i interesantan program obilaska prekrasnih odaja čitavog kompleksa. Nisam mogla da odolim a da ne zavirim u restoran koji je već bio pripremljen da ugosti brojne roditelje koji su svoje mališane doveli da ovde provedu noć. Klinci uživaju zevajući i gledajući u ajkule, dok njihovi roditelji otkrivaju čari večernjeg obeda pokraj morskih divota. Pre nego što smo ušli u Džordžija akvarijum, završen je jedan od najpoznatijih američkih šou-programa sa delfinima. Nasmejana lica bila su dokaz spektakla kojem su prisustvovala. Igrokaz i gluma delfina i njihovih trenera su fantastični. Za razliku od sličnih programa na svetu, ovaj šou krasi gluma pravih glumaca, koji u šarenim kostimima pevaju, igraju i, naravno, plivaju sa delfinima. Uz malu doplatu šou se može posmatrati na sasvim nov način. Naime, postoji i podzemno gledalište sa pogledom na dno bazena kada publika vidi isključivo ono što se dešava pod vodom, vrlo često spektakularnije nego li skokovi i akrobacije iznad površine vode.

Čula sam priče o parovima koji su upravo ovde priređivali svoje svadbene bankete i priznajem da me te storije nisu preterano interesovale. Oduvek sam bila „stroga” prema romantici, ali me je pogled na galeriju fotografija venčanja obavljenih u Džordžija akvarijumu zaista impresionirao. Prizori sreće na njima bili su različiti od naših američkih stereotipa. Nigde deveruša, smešnih pratilaca mladoženja, već samo srećni mladenci i vodeni svet koji ih okružuje. Idealno mesto da se upeca riba, muž, žena ili buduća alimentacija.

Prošli smo pored dugačkog akvarijumskog tunela na čijem podu su deca već zauzela svoje noćne pozicije. Ovde su smešteni stariji klinci, uzrasta od 6 do 8 godina. Nekoliko mladih volontera im već uveliko pokazuje vrste riba koje plove iznad nas. Njihova sreća deluje nestvarno. Većina roditelja je otišla, niko ih ne gnjavi pranjem zuba pre spavanja, a sve oko njih svetluca i talasa se. Čujem jednog dečaka kako se hvali da mu je ovo noćenje rođendanski poklon bake i deke, a da je navedeni poklon postao tradicija jer mu je ovo bio drugi po redu rođendanski spavanjac u akvarijumu. A kada bih ovde spavao za Božić”, upitno je govorio u pravcu riđokosog studenta okeoanografije, da li bi nam onda Deda Mraz poklone doneo jašući ajkulu?” Student ga je netremice gledao ne izgovarajući ni reč, naravno, jer se o dečjoj mašti ne predaje ni na jednom od njemu znanih koledža. „Deda Mraz se spušta u ronilačkom crveno-belom odelu”, sagla sam se ka dečaku i šapatom nastavila, „irvasi se boje ajkula, ali su u dosluhu sa njihovim prijateljima delfinima koji njuškama nose vreće sa poklonima”. „U, jeee”, začulo se dečakovo oduševljenje. Riđokosi student je sada blenuo u mene.

Ogroman, kolosalan, ma veći nego što bilo ko od vas može da zamisli – jesu najvažniji opisi akvarijuma u kojem je plivala velika kit-ajkula, čudesni podvodni svet nazvan Oceans Voygaer, sa sasvim prigodnim imenom jer sam i ja odmah svatila da će provedena noć ispred ovog staklenog čuda biti pravo putovanje u snove i dubine okeana. Sačekala sam da mališani zauzmu sebi draga mesta odmah pored stakla i nisam mogla da verujem da su im pogledi sve vreme usmereni ka tim magičnim vodenim prizorima. Njihova graja bila je sve tiša iako ih niko nije upozorio da su previše glasni. Nekako su sami shvatili da su ovde zato što je došlo „vreme za spavanje”. Tiho sam sela na svoju vreću za spavanje i posmatrala ih. Svi imaju od dve do pet godina i najmlađa su grupa posetilaca koja će noćiti večeras u podvodnom svetu. Nedaleko od mene tiho su sedeli i pojedini roditelji posmatrajući svog sina kako oblači tamnosivu pidžamu, a svoje stvari uredno pakuje pored vreće za spavanje. Seo je tik uz staklo, iz ranca je izvadio knjigu sa fotografijama podvodnih životinjskih vrsta i počeo je lagano da lista stranice i povremeno gleda ka akvarijumu. Njegovi roditelji su bili naslonjeni jedno uz drugo i posmatrali ga. Tog trenutka sam se setila svih svojih omiljenih pidžama iz detinjstva, noćne lampe, belog gumenog konjića i tih nikada zaboravljenih poljubaca za laku noć. Srećan je svaki reporter kojeg priča iznenadi i makar na tren obuče u kostim deteta. Znala sam da je taj kostim već na meni čim sam krišom skinula šminku.

Prošlo je tek nekoliko sati otkako smo svi zajedno ušetali u noć i u Džordžija akvarijum. Cena ove noći je nešto manja od 100 dolara po osobi, a s obzirom na to da je slična ceni smeštaja u prosečnim centralnim hostelima u Atlanti, ovo mi je delovalo kao mnogo bolje rešenje za noć u gradu koka-kole. Budna su ostala samo dva dečaka koji su tiho pričali o sebi dragim temama. Priznajem da me je već dugo zabavljao njihov dijalog. Ovde su se upoznali i obojica su bili najbolji u svemu. Dečački razgovori – „A ja sam ovo uradio, a ja sam bio bolji, ti nisi ovo video, a ja jesam, meni su kupili ovo, a meni su kupili i to i još ovo…” Pogledala sam na sat. Bilo je tek 10:30, čak nekoliko sati pre nego što bih obično legla u svoj krevet i uz knjigu jurila snove. Sada sam već uveliko zevala, a pogled na plavetnilo akvarijuma bio je vredniji od svake rečenice ispisane sa spokojem. Kako divno mesto da se doživi noć! Kako se zoveš”, upitao je prvi dečak drugog. Bob, a ti?” Lažeš – pa i ja sam Bob!” Dva Boba, stotinak dece, pokoji par roditelja, mnogo galona vode, oko 50.000 riba i ja – i moj prvi san u najvećem akvarijumu na svetu.

Jutro je delovalo interesantno. Deca su se kao po komandi budila već negde oko 7 časova. Postajali su glasniji i jurili hodnicima. Niko od njih nije voleo da nosi papuče. Prijala im je svežina poda i čudna mekoća tepiha. Zajedno smo se umivali, prali zube i smejali dečacima koji su greškom ulazili u ženski toalet. Neverovatno, kao da sam se vratila u prošlost i jedino mi je falila proteza na osmehu. Preskočila sam doručak koji je bio poslužen u dečjem restoranu jer odavno nije deo mog jutarnjeg rituala. Život u velikom gradu navikao me je na vitamine i svakakve pahuljice. Kada sam sklopila svoje stvari i vreću za spavanje, kao da sam osetila da me neko posmatra. Okrenula se i – naravno, posmatrale su me ribe iz akvarijuma. Osećala sam se začuđujuće odmorno i shvatila da sam se jutros probudila sa osmehom. Ispred akvarijuma je stajao dečak, jedan od Bobova, gledao je u pravcu ovog veštačkog okeana i kao da se tiho opraštao s njim.

Kod kuće me je čekao Čarli spreman za svoju jutarnju šetnju, ali pre nego što sam ga izvela u park, napisala sam na nalepnici Bob & Bob i istu zalepila na svoj mali i vrlo drag akvarijum. Moje ribice su dobile imena, moja sreća je dobila još jednu divnu uspomenu i moja reportaža je dobila kraj. Prespavana noć u najvećem akvarijumu na svetu – postala je moja najlepša noć.

Photo: Columbo Archive, Georgia Aquarium.

Ekskluzivna reportaža NOĆ U AKVARIJUMU bila je priča u 5. broju magazina Dobro jutro COLUMBO, a po oceni čitaoaca razgalila je mnoge svojom jedinstvenom temom. Ovo je bila prva ekskluzivna reportaža napisana specijalno za COLUMBO sa Severno-američkog kontinenta.

Još atraktivnije ekskluzivne reportaže pročitajte u aktuelnom štampanom izdanju magazina Dobro jutro COLUMBO.

Copyright ©2012. Dobro jutro Columbo – Sva prava zadržana
>